Crvena. Žuta. Plava. Ljubičasta. Nema granica. Što šarenije, to bolje. Počinje drevni indijski festival, Holi.

Poznat i kao Holika, prema istoričarima, ovaj festival datira još od vremena pre Hrista. Njegaova simbolika menjala se kroz vekove, pa je tako od rituala tek udatih žena za sreću novog doma, postao praznik kad su se objavljivale veridbe i sklapali brakovi, da bi danas predstavljao kraj zime i dolazak proleća.

Tačno u podne, dolazi do izražaja obeležje ovog festivala, bojenje prijatelja i rođaka u šareni prah. Moto ovog festivala je jedinstvo u različitosti, jer tog dana svi ljudi različitih slojeva, rasa, religija su isti. Ipak Holi predstavlja jedan od najsvečanijih i najbitnijih rituala u Indiji i obuhvata nekoliko rituala.

Nekoliko dana uoči Holija muškarci donose drva za logorsku vatru, a ulice su preplavljene tezgama sa prahovima u boji. Dan uoči festivala, pripremaju se drva i u sredinu se stavlja portret Holike, zle sestre demonkog kralja Hiranjakašipu. Kada padne noć, pali se vatra i portret gori kao simbol pobede dobrog nad zlim.

Sledećeg dana je centralna i opšte omiljuena proslava gađanja bojama. Oni koji izuzetno poštuju ovaj praznik prave prahove od cvetova, a deca prskaju prolaznike vodom u boji. Na ulici svaki čovek je kao slikarsko platno, obojen različitim nijansama.

Drugi zanimljiv ritual Holija je razbijanje ćupova. Ovaj ritual vodi poreklo iz vremena boga Krišne, koji je voleo da krade mleko po kućama u selu. Da bi ga sprečile, žene su kačile ćupove sa mlekom o kanape. Danas, tokom Holija, ćupovi sa mekom vise na ulicama okačeni na kanape, na visini od pet metara. Muškarci praveći piramidu, pokušavaju da razbiju ćup glavom poslednjeg koji je na vrhu piramide.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *