Od žena se oduvek očekivalo da se povinuju strogim društvenim normama i ograniče na poslove u okviru domaćinstva. Bez obzira što često nisu nailazile na priznanje i odobravanje, uvek su postojale i one neustrašive dame koje su odbijale da prihvate tako rigidno podeljene uloge.

8. mart je vreme da se setimo baš njih, jer ovaj praznik ne postoji zbog poklona i jurnjave po cvećarama, već zbog onih koje su „štrčale“ i kroz svoj rad se borile za bolji položaj žena i ravnopravnost polova.

Od mnogo hrabrih i inteligentnih žena izdvojili smo samo 11 koje su pobedile seksističku tradiciju i otvorile put narednim generacijama da učine isto.

1. Neli Blaj – prva novinarka istraživač

Neli Blaj

Malo ljudi je upoznato sa činjenicom da je jedan od prvih istraživačkih novinara bila žena. Neli Blaj je ušla u svet novinarstva na neskriveno feministički način, tako što je poslala protestno pismo uredniku The Pittsburgh Dispatch -a u kome je opovrgnula tvdnju jednog pisca da je ženi mesto isključivo u kući. Urednik je prepoznao potencijal u Neli Blaj i zaposlio je 1885.

Dve godine kasnije, glumila je psihički poremećaj i primljena je u duševnu bolnicu, kako bi dokazala užasne zločine lekara nad pacijentima u čemu je i uspela.

Obišla je svet za 72 dana, sve vreme pišući putopise za isti list. U to vreme bilo je nezamislivo da žene izveštavaju sa terena i dovode sebe u opasnost. Ipak, Blajeva je zaobišla paternalistička shvatanja žene u novinarstvu i bila prva novinarka „terenac“.

2. Hedi Lamar – lepotica, naučnica i glumica (naslovna fotografija)

Hedi Lamar jednom je za sebe rekla da je zakleti neprijatelj konvencija. Razbijala je predrasude društva u kome je živela, gde žena nije mogla da bude i pametna i seksi, a najbolje je bilo da ne bude ni jedno ni drugo. Iako je ljudi poznaju uglavnom kao glumicu, Lamarova nikada nije želela da bude samo lepo lice.  Bila je takođe, i jedan od stvaralaca tehnologije za kontrolu torpeda tokom Drugog svetskog rata, izuma koji će kasnije omogućiti Wi-Fi i Bluetooth tehnologiju. Lamarova je prva glumica koja je simulirala orgazam pred kamerama, glumeći u filmu Ekstaza iz 1933.

Kada je pokušala da se pridruži Nacionalnom savetu pronalazača, odbijena je uz reči da svoju slavu treba da iskoristi u prodaji ratnih obveznica. Srećom, nastavila je da se bavi naukom i njen doprinos formalno je priznat 2014., kada je primljena u Kuću slavnih pronalazača.

 

3. Agent 355 – prvi špijun

agent 355

Mnogo pre 007, postojala je agent 355. Knjige iz istorije bile bi mnogo interesantnije kada bi pomenule ovu članicu prve elitne špijunske mreže u Americi. Najznačajniji špijun Džordža Vašingtona, žena poznata isključivo kao Agent 355, jedina je mogla u večernjoj haljini, na balu, da prikupi informacije od najvećeg državnog značaja.

Špijunka, koja je navodno opisivana kao“osoba razoružavajuće duhovitosti i očaravajućeg šarma“ i bila aktivan član elitnog društva Menhetna, naizgled je nestala pre kraja Revolucije. Iako teško zamislivo, ona je ipak postojala, imala svoj poziv i bila dobra u tome.

 

4. Meri Šeli  – prva spisateljica naučno-fantastičnog romana

Meri ŠeliAutorka vanvremenskog dela Frankenštajn, za koje se danas smatra da je prva naučno-fantastični roman ikad napisan. Meri Šeli je imala samo 20 godina kada je „stvorila“ Frankenštajna, u leto 1816. u Ženevi. Ni jedan romanopisac pre nje, nije pokušao da uđe u svet horora i naučne fantastike, što Meri nije sprečilo da izazove ovaj kulturni fenomen.

I pored veoma burnog života, gubitka supruga i troje od četvoro dece, Meri Šeli je bila plodan pisac, radikalna u svojim političkim stavovima i veliki borac za reformu društva. Poslednjih godina života, bolest ju je sprečavala da se kreće, čita i piše, ali pronalazila je snagu da i dalje stvara.

5. Mileva Marić-Ajnštajn – naučnica rame uz rame sa Anštajnom

Mileva Maric

Srpska matematičarka i fizičarka. Bila je jedina žena student u grupi u kojoj je bio i Albert Ajnštajn – kasnije njen suprug, na Politehničkom fakultetu u Cirihu.

Postoje pretpostavke da je radila sa Ajnštajnom rame uz rame na njegovim teorijama relativiteta i da se na originalnom delu nalazi i njeno prezime Mariti (mađarska verzija prezimena Marić). U pismima koje je njen suprug slao prijateljima, teorije i naučne dokaze opisivao je kao „naše“, ali njeno stvarno učešće u ovim otkrićima za sada nije dokazano i predmet je brojnih polemika.

Pages: 1 2

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *